Početak ove ideje vidim u tek u 19. veku (ispravite me ako grešim), ne ranije. U arhitekturi estetika i statika moraju ići zajedno, bilo da je u pitanju izgrađena struktura, bilo da je u pitanju crtež. Statikom osiguravamo da nešto stoji, a to se vidi i doživljava, a to je već domen estetike. Uticaj takvog prostora na korisnika.
Sa jedne strane ipak imamo više vizuelne doživljaje, a sa druge više inženjerske usmerene arhitekte. Kada se ovo dvoje spoje proizilaze fenomenalne stvari. Ipak svako teži onome gde misli da treba. Pa tako uzimajući u obzir sve ovo, rasprava na ovu temu i na određenim primerima, bi trebalo da doprinese pojašnjavanju (ili možda ne) gde se ove dve stvari susreću, sudaraju ili nastavljaju zajedno. Tako bi mogli možda i da detektujemo šta je to važnije (jer nešto jeste sigurno).
Postujte primere o kojima vredi na ovaj način pričati. Gore sam postavio neke primere o kojima mislim da vredi pričati na tu temu (Water Cube, Japan Pavillion Expo 2000, Rucksack House).
Oblik "radionice" nije ništa drugačiji nego kada mi sedimo i raspravljamo. Potrebno je naravno pozvati ljude, i snimiti celu debatu, raspravu ili šta već to bude.
6 comments:
Uf..
..pa grešiš na samom početku. Estetika i statika...čudno upotrebljeni termini u jednom (kako iz kasnijeg teksta zaključujemo)jako poznatom i diskutovanom konteksu. Ti zapravo govoriš o pojednostavljenoj Vitruvijevoj trijadi koja datira u 1vek p.n.e, a ne 19ti. Dakle: utilitas,firmitas,venustas; ili kod tebe estetika=venustas, statika=firmitas i fali ti najbitnije: utilitas ili funkcionalnost. O Vitruvijevoj trijedi raspravljano je do dan danas i izgleda da se i dalje diskutuje...poznate su Blondela i "ekipe":forma,struktura,funkcija; Šinkela: konstrukcija,običaji, priroda; Lavrika i Jevreinova: funkcija,konstrukcija, kompozicija...... i tako dalje, i tako dalje.
Tema koja se zapravo provlači između tvojih redova jeste, da li umetničko ili inžinjersko delo koje je samo firmitas bez venustas jeste arhitektura, odnosno da li je delo koje je venustas bez firmitas jeste arhitektura ili nešto drugo; odnosno da li uopšte može postojati... Pritom, to je užasno simplifikovana varijanta dileme, u odsustvu istinskog pitanja, odnosno elementa u permutiranju (variranju ili već..) a to je FUNKCIONALNOST arhitekture.
Mislim da ovo mora biti početak! Pod jedan: vratimo se Vitruviju, polemišimo Viruvija, pružimo svoju varijantu trijade ukoliko je to potrebno. Tek tada možemo početi istinsku diskusiju!
Kao drugu moguću, skrivenu temu u tvojim redovima vidim: "zašto naša-novosadska arhitektura nije lepa, čak iako je statična i stoji"...i to je već nešto drugo; ja lično bih u takvoj debati uzeo samo ograničeno učešće.
Uf!
Unisti me skroz!
Mislim da u celoj prici meni fali mnogo vise referenci na koje ne samo da se mogu pozivati, vec da bih znao o cemu pricam. To je pod jedan.
Mada, mislim da tako nesto (nacitanost i vladanje referencama) nije apsolutno neophodno. Ispravi me ako gresim. Ipak, iskreno, morao bih ponoviti gradivo koje si spominjao. Bez obzira na to, namerno sam rekao 19. vek, iz vise razloga.
Jedan je i taj sto nam je ta arhitektura mnogo bliza, vremenski.
Sad zaista ne znam kako dalje da nastavim sa ovim. Iako nista novo sve to nije, meni se cini kao vrlo interesantna tema, rasprava. A pogotovo kad si spomenuo i NS primere.
Ne znam...
Moram da razmislim!
Uf...
Drage kolege, cini mi se da tema, ipak, jeste olako postavljena, ali istovremeno i pristrasno kritikovana...
Ako zelimo da mislimo o savremenoj arhitekturi moglo bi se uzeti da XIX v. dramatizuje ovu temu ili, mozda bolje, ovaj odnos... Ipak, ako govorimo o arhitekturi, kao jednom fenomenu, rekla bih (takodje olako, priznajem), onda, naravno ne smemo stvar ogranicavati nekakvim vremenskim okvirima.
Nego, shvatajuci postavljenu temu kao trenutak dramaticnog odnosenja - statike i estetike - pada mi na pamet i gotska arhitektura... recimo katedrala u Amienu?!
I da, greskom, gore, prvo napisah etika, umesto estetika... a o tome bi se takodje imalo ponesto reci?!
Nadam se da cu u buduce moci kvalitetnije da ucestvujem u razgovorima... kao i da ce razgovora biti...
Pozdravi...
Sladjo srećo, tako je divno videti te opet :)
nego
uf...
pristrasno kritikovana..ne razumem baš, ali prihvatiću! Svako ima pravo da "vuče" i tumači na svoju vodenicu (te i ja tako Vladine reči... možda... no, sa najboljom namerom).
Poenta mog post-a bila je da saznam o čemu je diskusija....ali diskusije i dalje nema...jer nemamo definisanu temu i istinsko pitanje-problem. Voleo bih da oboje iskažete svoje mišljenje, jesam li bio u pravu; i govorimo li o dva termina iz pomenute trijade ili ne... Pod dva:ukoliko to jeste slučaj, o čemu tu zapravo pričamo...i šta ilustruju primeri onih kuća....
Ako ne...isto pitanje!
Da ne budem opet napadan, prosto došlo je do polemike definicija, definicija samih pojmova teme rasprave. U tim slučajevima, da ne bi čitava diskusija propala, jer neko priča o Babama a neko o Žabama, jednostavno pravilo je i molim te Vlado da se što lakše sporazumemo na šta si mislio kada si rekao ESTETIKA i STATIKA. A tek zatim, gde je zapravo tu problem!!!! Jasno i decidirano: Jedan od problema vidim u, pa tri tačke....i tako dalje.
Pozdravljam Sladjin predlog o pokretanju pitanja etike...no tek nakon definisanja pojmova o kojima govorimo. Smatram da ima mesta za razmatranje etike u svim aspektima arhitekture, iz Vitruvijeve trijade, i da bi to bilo pun pogodak za jednu dobru raspravu o profesiji!!!!
Pozdrav dragi drugari
Uf, (izgleda da je ovo sad znak raspoznavanja)...
Ja iskreno izvinjavam zbog svoje netacnosti i nepreciznosti u postavljanju teme. Pokusacu da vam ovako, i kroz mozda jos koji post objasnim na sta sam mislio.
Pre svega, moram prvo podvuci da se prilicno laički odnosim prema ovome. Mislim na definisanje teme, formulacije isl, iskreno ne ide mi baš teoretsko bavljenje arhitekturom. Mislim da se bolje snalazim u konkretnijim stvarima.
Otuda odmah i primera koje sam postavio.
Pokušaću kroz moje komentare datih primera da vam približim ono što mi je u glavi.
Al malo kasnije, moram da radim malo,...
OK! Evo me sad ponovo, da pokusam da pojasnim na primerima.
Uf,...
Mene je fascinirao izgled WaterCube-a. I samo izgled, bez da znam išta više o samoj zgradi. Zašto takva struktura, izgled kao vodena površina, konstrukcija, održivost, je samo utvrdila činjenicu da se radi o remek delu.
Tj, veza izmedju tehnike i estetike nije nešto što kao ide paralelno, i dopunjuje se; tehnika je estetika i estetika je tehnika.
Znam da ovo nije ništa novo, ali se meni čini da je nešto o čemu, pogotovo na fakultetu, treba raditi. Sjedinjavati tehniku i umetnost. Mislim da sam to hteo ponajviše da kažem, ali to više nije nikakvo polje, nego konkretan predlog, a to mislim da nećemo.
Hteo sam da nekako upakujem to u nešto primamljivije za raspravljati.
Isto se dešava i na drugim primerima; postoji problem koji treba da se reši, ništa što je umetnost takoreći, već praktičan problem, i on se rešava mnogo više tehničkim i inženjerskim sredstvima (ne samo konkretnim materijalima, konstr, isl. već i ulaženjem u neke discipline koje "nemaju" veze sa arhitekturom), i to samo po sebi kao da postaje arhitektura, skulptura u prostoru koja ima svoju funkciju.
Takodje mi se sad postavlja pitanje ustvari da li ovo ima smisla, jer, ko uopšte vidi sve te stvari o kojima sad mi pričamo. Mislim da li da ostavimo tu tehniku potpuno po strani, jer je to nešto što direktno nema vizuelni nadražaj.
Opet ne znam da li sam se objasnio uopšte,....
Post a Comment